Ја клинац, чекам аутобус, кад се чује: Цуро! Цуро! Улицу прелази девојка, гледа ко је зове, а из грозда момака на прозору Богословије један јој будући духовник довикује Цуро! Семафор у квару копушиш ми кару! а остали се покидаше од смеха. Благословени смо, наш је клер народни.

Била је ноћ. Нисам имао утисак да се неки духовник досатио да се цура можда уплашила. Такође, на зебри где је цура прелазила никада није било семафора. Не мари, смејаше се грохотом богословци. Мало треба динарској младежи за смех, неког понизиш, увредиш, застрашиш, или прднеш.

Све то је, да подсетим, било у време пре Шешеља, доба када су сви сегмнети српског друштва били значајно уљуђенији. Чак се и на емпатију наилазило.

БЉАК! БЉАК! БЉАК!

Jose Saramago. Jedan od najvećih pripovedača XX veka rođen je na današnji dan 1922.

Izašlo u četvrtak. Niko me nije uznmeiravao, pa pomislih da je prošlo mirno. Kad ono, sad, pitomi su ovi što su platili 300 rsd za NIN, a od jutros kad je izašlo da se čita za badava, zajašila se sasvim druga publika.

neema na ceemu

Imam neki softver koji blokira sve neprijatne i negativne komentare i njihov autor, eno sad na FB imam 280 komentara a vidim 20. sve neki fini pametan, obrazovan svet. Fala sinu što mi je to instalirao, ljubi ga tata.

Obećao sam Metalac da ću da slikam njihovu šerpu što imam.

Crkni.

Zašto mrzitelji. Ružno je mrzeti, i loše je za zdravlje. Što ne preziratelji?

Kakav se ozbiljan ološ okuplja oko fudbala, šljam i ljudski talog kakvog nigde nema, osim u samom kriminalu.

ova su deca nastala mešanjme genetičkog materijala. Бошко Обрадовић. ti si ozbiljan govnar.

Obavestio bih svoje čitaoce iz Beča (nadam se ih ima) da 28.12.2022. u 18. sati, Bože zdravlja, potpisujem knjige i družim se sa zaintersovanima za svoje društvo, a možda i ispričam neku pričicu, na adresi Dachbuch Verlag GmbH Schuhmeierplatz 15/2-4 A-1160 Wien Ponovo ću podsćati

Kad sam bio mlad, bio sam i glup, pa sam se smejao svojoj koleginici iz Londona, crnkinji, kad je rekla da je Engleskinja. A ona mi je rekla: A šta drugo da budem? Ja drugu zemlju nemam. Mene je posle bilo sramota jer sam ispao džukac.

Napisao sam kolumnu za NIN iz glave, nisam morao da provociram tviter. N zamerite. Drugi put ću opet.

Ceo dan mi kukaju Brazilci, kao da sam ih ja pobedio. Badava objašnjavam da s Hrvatskom veze nemam. Niko mi u porodici nije otuda. Samo keva.

Tek sad vidim kako Lutovac preti nekom radikalu. Koliko li mu je, mučeniku, džukela presela kad ga je tako isterala iz takta?