Sada su kod mene, uzela sam ih da se ne smrznu, vodicu racuna o njima, ali ne mogu da ih zadrzim, molim RT.

On i dalje spava na ulici, svakog dana. Jedino mesto gde je siguran, gde ga pomaze i nahrane, jeste caffe Retro — dok radi. (Stara Pazova) Tamo dobije toplinu i osećaj da pripada. Ali kad se vrata zatvore i svetla ugase, on se ponovo vraća na hladnu ulicu. A toliko je nežan,

i am so fucking lonely

Actually, nobody likes you when you're depressed. Plain and simple. We can talk all day about mental health and how important it is, but the moment you are depressed, people start to distance themselves. They see you as negative, a burden, and someone too heavy to handle.😪

I wasn't asking for roses...

U mraku se ljudi ne predstavljaju.. oni se prepoznaju.

Zamislite, ljudi se naljute na vas jer ne delite praznično raspoloženje sa njima, jedva sam čekala da pobegnem s posla, toliko bila smrznuta, jadna, umorna, plačljiva, i sad sam bad person jer se nisam pozdravila sa svima i čestitala praznike. Ma terajte se bre.

Kažeš, život je lep. Bolje da si me uzeo za ruku i pokazao, jer meni nije i ne može biti. U mojoj glavi je samo mrak. A reči mi odavno ne znače ništa.

Jučerašnji dan mi je pokazao sve što treba da znam, i što se tiče posla, i ljudi u mom životu. Isplakala sebe, ali bar znam na čemu sam. Toliko.

Na instagram i ovde ne ulazim dok ne prođu praznici, moj depresivni mozak ne može da razume ni da podnese toliku euforičnost oko nečeg toliko nebitnog. Za mene je vreme odavno stalo, tu sam u svoja četiri zida i nadam se da ću zaspati mnogo pre ponoći jer tako manje boli.

'Silent treatment' isn’t silence. It is punishment through withdrawal. Nothing is said, but the message is loud. It is often mistaken for taking space. They are not the same. Healthy space says: “I need time. I will come back.” Silent treatment says: “I will disappear until

Where to find them?🤷

Nova godina, a ja se i dalje osećam kao najusamljenije biće na svetu.