Zvala, prijavila, majstor došao po dogovoru i sad imamo signal na TV-u. Da se zna da i takvi postoje. Još uvek. Ok, možda su promenili ime. Sad se zovu tehnička podrška. Plus je na opšte zadovoljstvo izbacio nekoliko kablova koji su bili višak 👌

Izgleda da po novome, evo, sad ću, znači za 2, 3, 4 sata, a možda i (malo) sutra, nego ja nisam obaveštena. Obavestite me, ljudi.

„Kada nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost.“ - Tomas Džeferson

Sad sam shvatila da nesvesno čak i prečesto koristim ovu reč.

Ptičica. Samo spontano.

Ja: Ja ne volim da se svaďam. Samo kažem šta imam. X: Ne svađaš se ti. Samo provociraš. Ja: 🤣🙄🤨

Ej, da te pitam Koji je to ritam Ej, to je ritam Ritam da te pitam 🎶 Ne prestaje da mi svira u glavi od jutros 😳

Da sam arhitekta ja bih samo mostove pravila.

I prevodioci, čast izuzecima, rešili da iz našeg jezika izbace persiranje. Pravda za Vi!

Mi desno, ona levo. Mi napred, ona nazad. Mi stanemo, ona vuče. Neka traje borba neprestana…Uf 🙄

Slučajno naleteh i nešto me ubode direkt u srce. Sad mi se razletele uspomene, ne mogu ih nahvatati i oterati na spavanje ❤️ youtu.be/5-n8n79lK64

Blagost u načinu, odlučnost u činu ~ negde pročitala

Ne kaže se to tako, bre, nego, samo tetki da odnesem lek. Amateri.

Gledam film u kome glumi Onaj što se Fibi na kraju za njega udala. Dokaz da sam, između ostalog, bila Indijanka u prošlom životu.

Je l’ si ti za jedan zagrljaj?

A zašto su neki ljudi tako zlobni u komentarima? Što moraju da seju toliku mržnju? Ne sviđa ti se? Nemoj da čitaš. Preletiš i ode.

Teško nama.

Stvarno si bila u pravu. Bila i ostala.

Imate mogućnost blablabla. Hvala, zadovoljna sam ovim što imam. A imate i blablabla. Ne, ne, hvala. Možete i da blablabla. Javiću se ako se predomislim. Hvala. Ja (pa ja) se sebi divim koliko umem da budem strpljiva i ljubazna.

Trudim se da ne živim u prošlosti, kažu neki. Ne možemo sve i da hoćemo, ali ja volim svoje uspomene. Miris, ukus, pesma, ime me u trenu vrate u neko prošlo vreme, ja tako prošetam i bude mi lepo.