Svaku neformalnu grupu koja protestuje protiv vlasti, vlast zna poimence, ali pošto im se ta saznanja ne sviđaju, pošto ne mogu od toga da sklope željenu priču o zlim moćnicima, onda mistifikuju kako su to neke tajne, neuhvatljive organizacije.

Nastava bi mogla da bude pripovedanje, što je divan poziv, a uglavnom je obučavanje, što je zahtevno i dosadno, pa nije čudo da ljudi beže od nastavničkog posla.

Teško je napisati dobru knjigu, možda piscima i ne treba zamerati ako je ne napišu, ali je primetno da sve ređe pišu i veliku knjigu - knjigu za koju treba erudicija, godine istraživanja, mukotrpan i sistematičan rad.

Društvena zajednica koja je najviše oklevetana, ispade najbolja. Od svih mesta i situacija, najviše lepih, pristojnih, normalnih ćeš videti na liturgiji.

Najbolja i najgora stvar kod nove generacije je što nema stidljivih. Dobro je što se ne stide ljudi, a loše što se ne stide ničega.

U LGBTIQ, L, G i B su bili posledica liberalne kulture, T postmoderne kulture, a slovo I kao interseks je izraz ne-kulture, odbacivanja kulturnog sloja nad polom, i svođenje čoveka na biologiju, a od toga je samo korak do svođenja na biološku mašinu, resurs.

Knjige učine da mozak sve vidi kao priču. Društvene mreže učine da sve vidi kao post. I zato je čovek danas izgubio nit razmišljanja, pričanja, pisanja. On može da izrazi niz nepovezanih crtica,ali ne i logičku celinu.

Hrišćanstvo je u stalnom balansiranju strukture i slobode, starog i novog, lokalnog i univerzalnog, delatnog i misaonog, i možda zato svaki svetitelj ima svoj dan, a dva najznačajnija, Petar i Pavle, koji svako ponaosob predstavljaju pomenute elemente, dele jedan isti dan.

Evropa je ovde bila nedostupni ideal, a kad je prestala biti nedostupni, prestala je biti i ideal. Novoj generaciji je evropa dostupna, ona je vidi kao bogatije, ali ne i idealno društvo.

Produhovljen čovek će u svakom drugom videti brata, ali neće time ti drugi prestati da mu čine loše. Tako on ima dodatnu muku da ne samo da trpi udarce, nego mora da dodatno pati što ga tuče brat.

Ljudi hoće baš sve što vide na reklami i zato i oni sa visokim primanjima moraju da uzmu tu jedinu stvar koja im fali - kredit. Koliko god zarađivao, neće valjda sebi da dopusti da nema nijedan kredit kao da je zatucan.

Desničari i danas žale što je Milošević pao. Levičari žale zbog belih listića i pada Tadića. A kad jednom režimu istekne rok on ne može ni ne treba biti spasavan. Isto tako Vučić sad treba da padne, uprkos tome što će sutra neko žaliti zbog toga, jer su se tad gradili putevi.

Pitanje je da li je melanholija kod filozofa stvar dubine ili nerealizovanosti. Jer nije da realizacija ispuni samo neke plitke, banalne ljude, nego nema te dubine koja neće postati ispunjena pred izlivom prave samorealizacije.

Ko izabere da živi sam obično ne dobije slobodu nego sveto trojstvo samačkog života - kućnog ljubimca, sudski spor i hipohondriju.

Od dva uslova opstanka, Republika Srpska se trudi da ispuni samo jedan. Ona je posvećena tome da ne postane tuđa, da je komšije ne pojedu, ali ne i tome da samu sebe nahrani. Korupcija, depopulacija, loš obrazovni sistem i privredna struktura vuku je ka nestanku.

Najveći problem sa pričom da je Trebinje najlepši grad istočne Republike Srpske je to što je tačna. Gubitkom Mostara i Sarajeva, tu su ostali Bileća, Gacko, Nevesinje, Rogatica, Višegrad, sve skromna mesta spram kojih i jedno tek simpatično Trebinje deluje značajno.

Radnici nisu pošteni, ali su svoj dinar zaradili pošteno. Kad vidi grupu radnika da se vraćaju s posla, čovek treba da stane sa strane kao u počasni špalir.

Ljudi su izgubili sposobnost da zasnuju porodicu samo toga nisu svesni nego govore da bi je zasnovali ako se ispuni 1000 karakternih, egzistencijalnih, društvenih i geopolitičkih uslova.

Stariji sednu i 5 sati pričaju o Ukrajini i Iranu. Hipsteri sednu i posle 5 minuta traže društvene igre i pab kviz.