Postoje ljudi, u javnoj sferi i u privatnoj, koji kada se sloze samnom odmah moram da se upitam: gde gresim.

Uzasi promiskuiteta odavno je zamenjeno uzasima konzumerizma.

Sin diplomirao. Kaže nam da ga od sada zovemo doktore i u kući, pa jedva čekam da mu kažem: "Doktore, idi iznesi đubre." 😀

Mnogo čestitiki je stiglo, sinu pre svega, a i nama roditeljima po ovom tvitu. Nema načina da se svima pojedinačno zahvalim, pa moram ovako da kažem svima jedno veliko hvala na lepim rečima u ime svih nas.

Evo i sa sinocnje proslave diplome u Jarcu.

Podsećanje na neke stare bisere. 😒

Ko je video, sin je diplomirao ove nedelje. A ovo se dogodilo pre četiri godine. 👇

Preveo sam ovde ne tako poznatu francusku šansonu "U mojoj ulici". Tekst je divan i potresan, zato. Moja želja je bila da uhvatim priču, nameru i emociju Edith Piaf koja je pevala pesmu 1946. godine. Uz predivne reči, muzika prenosi snagu i emocije. valcicvuk.blogspot.com/2025/09/u-mojo…

Blago Slovencima.

Gledam neke snimke razgovora sa teško obolelim psihijatrijskim slučajevima, zbog posla. Ne znam zbog čega, ali odmah su mi društvene mreže pale na pamet.

Problem sa sedenjem na dve stolice je sto se cesto dogodi da se obe istovremeno izmaknu.

Sta ti je ljudska priroda. Na aerodromu jasno vidis razliku, let za Beograd: ko radi napolju, sav srecan, ide malo kuci. Ko zivi u Srbiji, muka mu je: vec kuci!